1. Prorok Ilija krenuo u Sarfatu ;
Kad do gradskih vrata stigne on,
Vidje udovu što je drva skupljala,
Dozove je i reče tad :
„Donesi malo vode u vrču svojemu,
Žeđam stoga piti mi daj.“
Kad pođe ona, prorok joj ovo dometnu :
„Komad kruha još donesi mi.“

2. Žena reče mu : „Živoga mi Bog tvog,
Kruha nemam ja pečena.
Pregršt mi je brašna u ćupu ostalo,
A u vrču tek ulja kap.
I evo odlazim da bih drva skupila,
Pa se svome domu vratila
Da za se i svog sina što imam pripremim,
Pojedemo to i umremo.“

3. Prorok Ilija reče ženi : „Ne boj se !
Idi i uradi sve to.
Samo najprije jedan kruh umijesi mi,
Potom jest ćeš ti i tvoj sin.
Ovako zbori On, Gospod Bog Izraelov,
Brašna će u ćupu ostati
I vrč će s uljem ostati uvijek napunjen
Sve dok Gospod kišu ne dadne.“

4. Žena učini kako reče Ilija,
Umijesi mu jednu pogaču.
Brašna iz tog ćupa nije nestalo
I vrč ulja ostade pun.
Tad žena reče mu :
„Sada znam ja tko si ti :
Prorok Boga Svevišnjega !
U tvojim ustima Riječ je Božja, istina,
Slava Bogu Izraelovu !“